Книга Рунмастера 2 - page 154

154
î
тче наш (греч. Πάτερ ημών или Κυριακή προσευχή; лат.
Pater noster) — главная молитва, предложенная Иисусом Хри-
стом.
Оригинал на греческом:
Πάτερ ἡμῶν ὁ ἐν τοῖς οὐρανοῖς ἁγιασθήτω τὸ ὄνομά
σου·ἐλθέτω ἡ βασιλεία σου· γενηθήτω τὸ θέλημά σου, ὡς ἐν
οὐρανῷ καὶ ἐπὶ τῆς γῆς· τὸν ἄρτον ἡμῶν τὸν ἐπιούσιον δὸς ἡμῖν
σήμερον· καὶ ἄφες ἡμῖν τὰ ὀφελήματα ἡμῶν, ὡς καὶ ἡμεῖς ἀφίεμεν
τοῖς ὀφειλέταις ἡμῶν· καὶ μὴ εἰσενέγκῃς ἡμᾶς εἰς πειρασμόν, ἀλλὰ
ῥῦσαι ἡμᾶς ἀπὸ τοῦ πονηροῦ.
[Ὅτι σοῦ ἐστιν ἡ βασιλεία καὶ ἡ δύναμις καὶ ἡ δόξα εἰς τοὺς
αἰῶνας· ἀμήν.]
Латинский перевод (Вульгата):
Pater noster, qui es in caelis, sanctificetur nomen tuum, adve-
niat regnum tuum, fiat voluntas tua, sicut in caelo, et in terra.
Panem nostrum supersubstantialem da nobis hodie; et dimitte nobis
debita nostra, sicut et nos dimittimus debitoribus nostris; et ne in-
ducas nos in tentationem, sed libera nos a Malo.
Текст, принятый в русской церкви:
О́
тче нашъ, И́
же еси ́
на небесѣхъ, да свѧти́
тсѧ и́
мѧ Твое́
,
да прїи́
детъ ца́
рствїе Твое́
: да будетъ волѧ Твоѧ, я́
ко на небеси ́
и на земли́
, хлѣбъ нашъ насу́
щный даждь намъ днесь, и оста́
ви
намъ до́
лги нашѧ, ѧкоже и мы ѡставлѧемъ должнико́
мъ на-
шымъ, и не введи ́
насъ во искуше́
нїе, но изба́
ви насъ от лу-
ка́
ваго.
[ѧко Твое ́
есть царство и сила и слава Отца и Сына и Свя-
таго Духа ныне и присно и во вѣки вѣковъ].
В Острожской Библии 1581 года:
Ѿче на́
шъ, иже еси на ́
н[е]б[е]се[хъ], да с[вѧ]ти́
тсѧ и́
мѧ
твоѐ, да прїидетъ ц[а]рствїе твоѐ. да буде[тъ] волѧ твоа̀
, яко на ́
н[е]б[е]си и на землѝ. хлѣ́
бъ на́
шъ насущныи да́
ждъ на́
мъ
дне́
сь и оста́
ви на́
мъ дол[ъ]гы на́
ша, яко и мы ̀
оставлѧ́
емъ
дол[ъ]жникомъ на́
ши[мъ]. и не в[ъ]веди на́
съ в напа́
сть но из-
ба́
ви на[съ] ѿ лука́
ваго.
I...,144,145,146,147,148,149,150,151,152,153 155,156,157,158,159,160,161,162,163,164,...572
Powered by FlippingBook